Blogovi

Osiguranje od elementarne nepogode

Ovih dana se u firmi usijali telefoni. Svi žele da prijave štetu;

• Jel' mogu ja da prijavim štetu? Nešto mi curi?
• Šta Vam curi?
• Ne znam, valjda od snega?
• Kako Vam curi od snega?
• Pa curi, ne znam kako. Ja bih da prijavim štetu.
• Ali to Vam nije pokriveno osiguranjem.
• Kako mi nije opkriveno osiguranjem? Pa imam osiguranje od elementarnih nepogoda. Ja hoću da Vaš procenitelj dođe da vidi šta to curi.
• Ali zašto da dolazi ako Vam prokišnjava radi topljenja snega, to nije pokriveno osiguranjem.
• Kako nije? Šta ja onda plaćam? Ja imam osiguranje od elementarnih nepogoda...

Svaki posao bi bio dosadan kad u njemu nebi bilo nešto zabavno. Tako je i kod mene.

Pre neki dan dobijem e-mail od koleginice koji me je ujedno zasmejao, a i rastužio. Sad sam ga ponovo pročitao i poželeo da taj tekst podelim sa vama.

Neko je u jednom čikaškom listu objavio: Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade,

Sve opasnosti (rizici) svrstane su u dve grupe.

• Prvu grupu sačinjavaju tzv. osnovne opasnosti u koje spadaju :

požar;
udar groma;
oluja;
grad;
eksplozija;
manifestacije i demonstracije;
udar sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne mašine u osigurani građevinski objekat;
pad letilice.
 

Primenjuje se kod osiguranja imovine, kada se kao suma osiguranja utvrđuje niža vrednost od stvarne vrednosti predmeta osiguranja ili vrednosti skupa predmeta osiguranja, a osiguravač prihvata platiti naknadu u visini nastale štete, ali najviše do visine ugovorene sume na “prvi rizik”, i to bez primjene načela podosiguranja.
Mogli bi to objasniti kao osiguranje jednog dela celine.

Osiguranje je jedan od boljih načina da sebe lično ili svoju imovinu (koju smo stekli ili stičemo u toku radnog i životnog veka) sačuvamo od rizika (na čije nastupanje često ne možemo uticati).
U čemu je suština pojma osiguranje i kako to funkcioniše?

Nesrećnim slučajem smatraju se događaji koji nastanu usled:

Svakako jedna od najznačajnijih i u praksi najprisutnijih vrsta osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja je kolektivno osiguranje radnika od posledica nsrećnog slučaja (nezgode).

Ugovarač osiguranja može biti pravno lice ili preduzetnik.
Radi se kolektivnom osiguranju (ugovarač osiguranja istovremeno osigurava više lica).
Krug potencijalnih osiguranika je sužen na kategoriju zaposlenih lica i članove porodica osiguranih zaposlenih lica (samo deca i bračni drug).

Kod ove vrste osiguranja, osiguranjem mogu biti obuhvaćeni zaposleni koji sa ugovaračem osiguranja imaju zasnovan radni odnos na neodređeno i određeno vreme, zaposleni koji sa ugovaračem osiguranja imaju zasnovan dopunski radni odnos odnosno zaključen ugovor o delu (ugovor o povremenim i privremenim poslovima).

Kolektivnim osiguranjem zaposlenih obezbeđuje se zaštita zaposlenih od posledica povreda zadobijenih na poslu i van posla, kao i zaštita njihovih porodica u slucaju smrti osiguranika i posledica nesrećnog slučaja.

U praksi, ugovor o osiguranju se najčešće zaključuje za sve zaposlene ugovarača osiguranja, prema kadrovskoj evidenciji, dakle bez spiska osiguranika. U tom slučaju, osiguranje je na snazi za sve zaposlene od momenta zasnivanja do momenta prestanka radnog odnosa. Međutim, osiguranje je moguće ugovoriti i za sve ili određeni broj zaposlenih (prema spisku osiguranika).

U osiguranju važe posebni principi, drukčiji no ma gde drugde (drukčiji no u bankarstvu, trgovini itd.). Osiguranje ima svoju posebnu metodologiju a njeni bitni elementi su:

1. rizik,
2. premija osiguranja,
3. naknada iz osiguranja (odšteta).

Tehnička (statističko-matematička, tj. aktuarska) organizacija je sasvim specifična u osiguranju. Modernog osiguranja i nema bez naučno zasnovane tehničke organizacije. Moderno, racionalno osiguranje ne može se ni zamisliti bez statističke, i naročito, statističko-matematičke osnove, bez mogućnosti da se rizici kompenziraju međusobno, kao i bez mnoštva rizika. Te tri stvari: vrste rizika, statističko-matematičke baze i kompenzacija rizika, osnovi su tehničke organizacije osiguranja, pa i samog osiguranja (interesantno je u ovom kontekstu navesti da je neki teoretičari osiguranja smatraju tehničkom solidarnošću).

Materijalna (imovinska) šteta se sastoji u uništenju neke stvari, ili u manjoj ili većoj povredi, onemogućavanju ili otežanju upotrebe stvari, ili u nekoj smetnji zbog čijeg uklanjanja je potrebno napraviti troškove koji inače ne bi bili napravljeni.

Štete mogu biti:

Zbog vremenske i prostorne sveobuhvatnosti rizika požara, njegove frekvencije i intenziteta i mnogobrojnih uzroka nastanka, kako prirodnih tako i tehnoloških, osiguranje od požara se smatra jednim od klasičnih osiguranja koje je rano nastalo i veoma je rašireno.

Kao što je u osiguranju uobičajeno, retko se zaključuje osiguranje od samo jednog rizika, pa je riziku požara pridodata i nekolicina sličnih, odnosno srodnih rizika, tako da se ovo osiguranje naziva osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti, a zaključuje se prema odgovarajućim tarifama i Uslovima za osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti.